Privređivanje i površine energetskih šuma
Privređivanje energetskim šumama
Šta su energetske šume?
Njive, na kojima se sade brzorasteće listopadno drveće. Drvo i drvni otpad se koristi kao sirovina u pločastoj i papirnoj industriji.
Zašto privređivanje?
Poteškoće snabdevanja radi porasta biol.grejn.pogona: potreba će i u budućnosti porasti radi izvoznih vrsta papirne, pločaste i testerne industrije, puštanje u pogon dodatnih eko-strujnih pogona, porast biol.masivnih-malopaljivih, smanjenje uvoza drvne sirovine
Privređivanjem energetskom šumom može se stvoriti interesantna mogućnost za dodatnu zaradu za poljoprivredne pogone.
Šta je energetska šuma? (ekonomija donje šume, poljnog drveća, energetskog drveća sa njive)
U prvoj životnoj fazi rastu biljke nadprosečno brzo – u kratkom periodu se proizvodi mnogo mase manjeg kvaliteta (težina/volumen). Loriste se posebne vrste drveta (, pretežno topola i vrba). Listopadno drveće se u redovnim razmacima seku na štap, materijal za ćetvu se koristi: štap izbija ponovo, ponovo brzo proizvodi masu, nakon nekoliko godina 26 godina, ponovo žetva
Prednosti: ušteda na troškovima ponovnog sada; prinos povećati;
Rast se nakon prve žetve povećava: nakon 25-30 godina smanjuje se količina prinosa i preporučuje se nnovo sađenje.
Faktori uspeha
Mesto, dobro odabrano drvo (klima, mesto, zemlja), nega u sadnoj godini, kvalitet sadnica, snabdevanje vodom, kvalitet zemlje, korov, bolesti i napad insekata
Prinos: 10-15to TM/ha/a u Austriji. Do 20 Atroto i više (potpuna suva masa) npr u Italiji u blizi podzemnih voda i na najboljim njivama
Prodaja
Lična upotreba kod isporuke kod kupaca sitnog drvnog otpada (npr grejne industrije)
Pravni kriterijum (važi za Austriju)
Najmanji razmaci su određeni u Republ.zakonima
Blagovremeno prijaviti prema §1(5)šumskom zakonu. Energetske šume važe za poljoprivredne površine, pod uslovom da se kultura ne postavlja na šumskoj površini i u roku od 10 godina po sađenju se prijavljuje kao tkva kod BH. Najkasnije nakon 30 godina prva žetva. U suprotnom važi površina za šumu.
Biljni kriterijum
Bonitet zemlje
Br.zemlje: donja granica oko 30; pH-vrednost 5,5-7,5 u suprotnom se stvara kamenac
Raspolaganje vodom
Pretećno primenjene vrste drveća vole vodu (topola, vrba) rast biljaka zavisi od vlage (od 300-500mm/a, kapacitet zadržavanja vode zemlje i raspolaganje vode odn.visine nivoa vode;humus je tek u drugoj liniji bitan
Odgovarajuće površine su njive
Klone i vegetativno razmnožavanje
Klon: celokupnost biljaka koje dokazuju isti genetski materijal, usleđuje vegetativnim umnožavanjem
Biranje klon-a
U zavisnosti od mesta: u srednjoj evropi dolaze pretežno u obzir topola i vrba. Vrba najpre za zemlju koja sadrži dosta vode, ali je zato izložena opasnosti od oštećenja
Zahtevi za klon-a: siguran rast, brz rast, uzana, kompaktna drvna kruna sa šiljatim uglom grane, dobra sposobnost regeneracije i posle više žetvi u različitim intervalima, potpuno korišćenje vegetacionog perioda kod istovremene rane i kasne mrazne rezistencije (neophodan kompromis), lako i jeftino razmnožavanje, Obavezno obratiti pažnju na primenu zaštitnih sredstava za biljke.
Bez rešenja za velike površine sa jednim klon-om!
Treba tražiti odgovarajuću površinu, prirodan materijal iz regionkod topole blizu 100% uspeh u rastu i regeneraciji, energ.period od maks. 4 godine, prinos od oko 8t/ha/a;
Robinie u probi – vezivanje sa vrbom
Visoka grejna vrednost, dobra zapaljivost, malo zahtevna
Priprema zemlje
Njive: 25-30 cm, trenutak zavisi od predkulture i zemlje; vezivna zemlja – jesen odn zimska brazda, lakša zemlja neposredno pred sađenje, u svakom slučaju treba voditi računa da struktura bude zrnasta pred sađenje. Zelena površina: preoranje zemlje neizbežno (izuzev: biljke od pruća, biljke sa korenjem), oranje na dubini od 30cm
Herbicidi: na mestima sa čestim pojavama pratećih biljaka, herbicidi mogu postići željeni efekat pred ili odmah posle sađenja i/ili u jesen.
Podsad: sad pred sađenje sadnica može sprečiti prateći korov i umanjiti time kulturne mere.
Sađenje
Sadnice i sadna drvca; 0,8 cm-3cm debljine i 20cm dužine, neoštećeno, najm. 2 pupoljka, prutovi, biljke sa korenjem, skup materijal za sađenje 1-2m dužine;(Robinie i Aspe moraju se saditi sa korenjem); mogu se koristiti za naknandne ispravke, štititi od isušenja, držati vlažno i suvo, vađenje na proleće čim zemlja dozvoli, najkasnije u jeseni nakon listopada do jačeg mraza.Kod vezivne i teške zemlje mođe da viri (maks. 1/3 sadnice), kod peskovite zemlje do lakše zrnaste (mašinski); voditi raluna o odgovarajućem kontaktu sa zemljom, u surotnom isupenje.
Što kraći period , veća gustina i veći troškovi sađenja u prvoj godini. Prečnik pojed.stabla – veći prečnik znači duži period rasta i veći razmak biljaka (punomeh. Do 16cm moguće)
Planirani postupak žetve: puna žetva 1,5-2m razmak i oko 10m trake; sitni drvni otpad 0,9-1,5m; Harvester ne zahtevaju fiksno povezivanje biljki, takođe i manuelnom žetvom. Dupli ili jedan red – jedan red je mehan.nezavistan pri žetvi, duplo vezivanje, širina rada, mašine za žetvu; topola se po pravili sadi u jednom redu, mašinski ili ručno – do 2ha manuelno sađenje, za mašinsko sađenje se koriste prerađene mašine za krompir i povrće i 20cm dubina se mora postići, velike površine i sa specijalnim mašinama.
Nega
Sadnice tek u prvoj godini zdrave, od 2. Godine po pravilu bez potrebe posebne nege ali pratiti radi mogućnosti napada insekata i korova. Upotreba herbicida bi trebala da bude u najmanje mogućem obliku. Samo mere „meh obrada“ i „usko vezivanje“ su ispravna primena. 3-4 puta pleviti u zavisnosti od potrebe
Sečenje već u prvoj godini?
Ekonomija je i dalje diskutabilna ali iz prvog nicanja se mogu dobiti nove sadnice (pažnja kod zaštićenih klon-ova) ili se eliminiše jak rast jezgra da bi se redukovao serdnji prečnik stabla.
Đubrenje
Kod topole nije potrebno, kod vrbe đubrenje doprinosi većem prinosu. Robinie bi bila inetersantna kao veznik pokušaja mešane kulture. Pepeo utiče dobro na bilans mineralija; na kiseloj zemlji početak stvaranja kamenca.
Sprečavanje divljih oštećenja
Moguća su oštećenja kod vrbe sa više klon-ova, na ivici pomešati sa topolom. Kod gustih razmaka sadnica, pojava samo na ivicama
Žetva
Po pravilu između novembra i fenruara, u svakom slučaju nakon listopada odn. Perioda od 3-5 godina i uđim razmacima sadnica; industrijsko drvo 8 godina i više i širi biljni povez; postupak žetve bi trebalo da podrazumeva sađenje površine. Najjednostavniji metod je motornom testerom, puna žetva jačine stabla >9cm, preko su do dato preopterećeni; motorne testere za manje probne površine, ne preporuluje se kod više izdanaka – mali rezultat, rizik povrede, visikomehanički postupak, mali prečnik, poljoprivredne mašine za žetvu; pri tome treba obratiti pažnju na: logistiku na polju, kupce, kratke prelazne periode, mašine za žetvu, velike prečnike, uz Harvester ili Faller-Bundler, 9cm jačine stabla.
Logistik polja – kupci drvnog otpada
I transportni troškovi do kupca su odlučujući, pri tome treba obratiti pažnju na: Transportnu razdaljinu do kupca, transportna brzina, uslovi puta, količina žetve i transportna vozila
Rekultivacija – razdaljina štapova nakon prestanka rotacionog perioda
Uništenje štapova frezom na 35cm dubine neophodno. Brzina vožnje reguliše stepen sitnjenja. Mora se odlučiti na licu mesta da li se i dalje poljoprivredno koristi sa trenutno na tržištu raspoloživim frezama; zemlja mora biti suva. Korišćenje nakon toga sa kukuruzom ili poljnom hranom bolje nego sa letnjom pšenicom
Troškovi
Iz informacija o količini i podacima ekonomije, treba jasno biti prikazano:
Podaci o masi (tone) ili podaci volumena; suva substanca ili sveža masa, sadržaj vode?
Prinos površine- godišnji prinos (niži) ili celokupan prinos pojed.godina žetve
Paritet gde se predaje roba?
Upoređivanje sa drugim poljnim voćkama. Treba da prikaže ekonomsku opciju širina stoji negde između 50 i 300 eura kod energetskog drveća i između -216+125eura kod industrijskog drveća;Za ekonomiju su naredno navedene stavke bitne:
- Prinos suve substance
- Cena suve substance
- Troškovi žetve
- Preporučena najmanja veličina površine pri upotrebi punog sađenja od 3-5ha
Facit
Poljoprivrednici koji stvore najmanje sopstvenu probnu površinu uz mali rizik dugoročne prednosti takmičenja, eksperimentisanjem bi trebalo izgraditi u toku narednih godina i decenija; na osnovu dugog rotacionog perioda i aktuelnog tržišnog razvoja ne bi trebalo se ograničiti na probne površine; površina >10ha može dosta da doprinese, pri odgovarajućim kriterijumima i odgovarajućoj blizini (<20km) do kupca, sledeće stavke su bitne:
- Kakvo je drvo, energetsko ili industrijsko, razmak biljaka, vrsta drveta, vreme rasta, mašina za žetvu i metod, obezbeđene cene
- Klon-regionalno ocenjen, po mogućstvu u sopstvenom testu
- Priprema zemlje
- Koja vrsta uništenja korova
- Planiranje žetvene logistike
- Pristup proizvodnom udruženju – jeftina žetva